Ime Jugoslavija, sa svim njenim predjasnjim dodacima - "Kraljevina", "Narodna","Federativna","Socijalisticka","Savezna" - odlazi u istoriju.Zauvek. Cak se i Srbija, zemlja iz koje je potekla ideja o formiranju Jugoslavije, polako oprasta od tog naziva, postavljajuci zajednicku drzavu sa Crnom Gorom na novim ustavnim temeljima. Jugonostalgicari, ako ih jos ima, zbog svega ovoga ni malo ne treba da brinu. Tu je Makedonija, koja skoro celu deceniju, ne svojom voljom, cuva ime Jugoslavije. I to pre svega zbog neshvatljivog kaprica susedne Grcke, koja se jezi i na samu pomisao da se Makedonija oslovljava pod njenim ustavnim imenom - Republika Makedonija. Kada je "jugoslovenska ogrlica", satkana 1945.godine od bivsih republika sa ovih prostora, pre desetak godina naglo pocela da se osipa, i Makedonija je pozelela da prvi put u svojoj kratkoj istoriji drzavnosti postane nezavisna i samostalna zemlja. Taj san joj se sredinom 1991.godine i ostvario. Makedonija je proglasila samostalnost, a 17. novembra iste godine usvojen je i novi Ustav, kojim je zacementiran suverenitet zemlje i potvrdjeno njeno ustavno ime - Republika Makedonija. Radovanje Makedonaca, koji su vekovima sanjali o svojoj drzavi, bilo je kratkog daha. Ispred nje se odmah isprecila Grcka, urlajuci da Makedonija ni u kom slucaju ne sme da nosi naziv Republika Makedonija zato sto se grcka severna provincija, takode, zove Makedonija. Glas grlate administracije u Atini, koja je, zamislite, tvrdila da Skoplje ima pretenzija prema severnom delu njihove zemlje, daleko su cuo. Posto "sila boga ne moli", Grcka je uspela da nametne svoj stav i blokira prijem Makedonije u Ujedinjene nacije i druge medjunarodne institucije, a da bi pokazala ko je ko u regionu, prema Makedoniji je, sta vise, jedno vreme bila uvela i embargo, ne dozvoljavajuci da kod suseda iz Grcke udje bilo kakva roba, osim hrane i lekova. Koliko god izgledali smesni, "argumeni" Grcke su, na kraju, prevagnuli. Ni jedna evropska zemlja, pa ni svetska velesila - SAD, nisu hteli da uspostave diplomatske odnose sa Makedonijom. U pokusaju da Makedoniju izvuce iz "grckog blata", pocetkom 1993.godine, tadasnji predsedavajuci Medjunarodne konferencije za bivsu Jugoslaviju, Sajrus Vens predlozio je da se Makedonija oslovljava kao "Nova Makedonija". Medutim, svako sa svojim razlozima, Skoplje i Atina su glatko odbili taj predlog. Ostavljene na cedilu, vlasti u Skoplju su bukvalno bile prinudjene da prihvate kompromisno, privremeno resenje sa Grckom oko imena. Nemajuci kud, tadasnji sef drzave, Kiro Gligorov nevoljno je "legao na brasno" prihvatajuci da se Makedonija u Ujedinjenim nacijama naziva referencom Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM). Generalni sekretar Ujedinjenih nacija u to vreme, Butros Butros Gali obecao je Gligorovu da ce referenca BJRM biti privremenog karaktera i da ce najkasnije za tri meseca biti promenjena u ustavno ime - Republika Makedonija. Medjuti, i posle toliko godina od obecanja Galija, ova benigna formulacija - BJRM, ostala je do dana danasnjeg. U meduvremenu, Makedonija je uspela da uspostavi diplomatske odnose sa gotovo svim zemljama sveta. Neke su je priznale pod ustavnim imenom, druge pod nesrecnom referencom BJRM. Nesto kasnije, u znak dobre volje da su spremne da pronadju neko kompromisno resenje, Atina i Skoplje su 1995. godine potpisali takozvani privremeni Sporazum oko razlika u imenu, kojim se omogucavju normalni trgovinski odnosi izmedu dve zemlje, ali i ostavlja pravo Grckoj da blokira prijem Makedonije u medjunarodne institucije ako ona to zatrazi pod svojim ustavnim imenom Republika Makedonija. Tada je bilo dogovoreno da "rok trajanja" privremenog Sporazuma bude sedam godina. Njegova vaznost istice 13.septembra ove godine, ali on ne prestaje da vazi po automatizmu. Nakon ovog datuma, Sporazum prestaje da vazi samo ako jedna strana to pismeno zatrazi, a kada bi se to i dogodilo, Sporazm bi vazio jos godinu dana nakon podetog pismenog zahteva. U medjuvremenu, nastavljeni su maratonski, jalovi pregovori, koje Makedonija i Grcka, vise od sedam godina vode pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Grcka uporno insistira da se ne spominje rec Makedonija, a vlastima u Skoplju ni na kraj pameti ne pada da menja ime - Republika Makedonija. Doduse, s vremena na vreme obe strane su pustale probne balone kako bi opipale puls gradjana, ali dalje od toga se nije maknulo. Za ovih desetak godina pregovora propalo je niz mogucih kompromisnih resenja, pa i ono koje je 1996. godine predlozio tadasnji makedonski predsednik, Kiro Gligorov. On je ponudio takozvanu "britansko-irsku formulu" koriscenja dvojnog imena, sto znaci da bi Makedonija mogla da koristi svoje ustavno ime u medjunarodnim odnosima, a Grcka, ako to zeli, moze da je oslovljava pod nekim drugim imenom. Takvo nesto je bilo prihvatljivo i za Stojana Andova, tadasnjeg i sadasnjeg predsednika makedonskog parlamenta, ali ne i za sefa diplomatije, Ljubomira Frckovskog, koji je, veleci da se "sa razlikama oko imena moze ziveti", nedvosmisleno pokazao da makedonskoj diplomatiji odgovaraju pregovori na duge staze. Oduzeno resavanje spora sa Grckom, pocetkom 2000. godine zaintrigiralo je makedonskog eksperta za medunarodno pravo, Dr. Igora Janeva. Posle pune dve godine "kopanja" po arhivima OUN, on je dosao do zaprepascujucih podataka da je Svetska organizacija, u slucaju Makedonije, prekrsila vlastitu Povelju i prekoracila ovlascenja udovoljavajuci grckom zahtevu za "preimenovanje" zemlje i promenu zastave. Zbog toga je Dr. Janev predlozio da se u Ujedinjenim nacija prekinu dalji pregovori oko imena sa Grckom i da se Svetska organizacija tuzi i od nje zatrazi odsteta od tri milijarde dolara zbog nanete uvrede i negativnih posledica zbog primene reference BJRM. Inicijativu Dr. Janeva, koji je jos tada tvrdio da je spor sa Grckom cisto prvani, a ne politicki problem, bezrezervno je podrzao makedonski PEN centar i Drustvo pisaca Makedonije, ali ne i makedonski politicari, koji su bili misljenja da je pitanje imena i referenca BJRM iskljucivo politicko, a ne pravno pitanje. Tadasnje sporenje oko toga ko je u pravu, a ko ne, traje i do danasnjih dana. Cak je u jednom trenutku, sredinom februara ove godine, pitanje oko imena Makedonije dovelo i do ozbiljnih potresa u drzavnom vrhu Makedonije. I to izmedjuu predsednika, Borisa Trajkovskog i sefa diplomatije, Slobodana Casula. Trajkovski je zastupao ideju Medjunarodne krizne grupe da se ustavno ime Republika Makedonija koristi u medjunarodnoj komunikaciji i Ujedinjenim nacijama, a da Grcka Makedoniju oslovljava imenom "Gornja Makedonija". Iako se radilo o "danajskom poklonu", taj predlog je bio prihvatljiv i za premijera Ljubca Georgievskog i vecinu vidnih intelektualaca, ali ne i za ministra spoljnih odnosa, Slobodana Casula, koji je insistirao da se spor sa Grckom resi razmenom pisama i bilateralnim kontaktima, dakle bez posrednistva Ujedinjenih nacija. U pokusaj resavanja spora sa Grckom, bez mnogo pompe, nedavno se ukljucio i poslanik opozicionog Socijaldemokratskog saveza, Tito Petkovski. On je u svojstvu predsedavajuceg parlamentarne Anketne komisije za zastitu prava i sloboda gradjana poslao pismo generalnom podsekretaru Ujedinjenih nacija, Hansu Korelu trazeci, kao sto je to ranije zahtevao i Dr.Janev, pravno tumacenje zasto se Makedonija u Ujedinjenim nacijama jos uvek vodi kao BJRM i da li je taj njen status u saglasnosti sa principima Povelje svetske organizacije. Iako diplomatski, odgovor je bio nedvosmislen : Drzava treba da postavi problem pred glavne ili pomocne organe OUN, koji dalje treba da animiraju Medjunarodni sud u Strazburu oko pravne izdrzanosti prijema Republike Makedonije u OUN pod referencom BJRM. Posiljaoc pisma, Tito Petkovski veli da brzi odgovor Hansa Korela jasno pokazuje put kako treba da reaguje sef drzave, Vlada ili resorno Ministarstvo spoljnih poslova. Njega, medjutim, brine to sto aktuelna vlast premijera Georgievskog, zbog bliskosti sa administracijom i biznis centrima u Atini, mozda nece hteti sada da otvara ovo goruce pitanje. Strahovanja Petkovskog imaju uporiste i u cinjenici sto je na otvaranju naftovoda Solun - Skoplje, pocetkom ovog meseca, premijer Georgievski, u svom govoru, umesto imena Makedonija upotrebio sintagmu "nasa zemlja". Iako je, kod kuce, nemusto pokusao da se opravda, novi nacin komuniciranja Georgievskog sa grckim vlastima ni malo nije slucajan. On datira jos od pre cetiri godine, kada je vlada premijera Ljubca Georgievskog, cija je partija VMRO-DPMNE svojevremeno cesto uzvikivala za Grke iritirajuce parole - "Solun je nas", odjednom izrazila spremnost da probleme sa svojim susedom resava "evropskom elegancijom". Na promenu stava Ljubcetovih "lavica" bez sumnje je uticalo intenziviranje ekonomske saradnje sa Grckom, a neki vele i debele provizije, koje su otisle u dzepove pojedinaca sa vlasti. Pregovori oko imena sa Grckom trenutno se nalaze u mirovanu, bez obzira sto 13. septembra ove godine istice "rok vaznosti" privremenog Sporazuma. Pod okriljem i uz posrednistvo Ujedinjenih nacija, pregovori ce biti nastavljeni ali tek, kako je pre nekoliko dana u Atini izjavio portparol grckog Ministarstva spoljnih poslova, Panajotis Beglitis, kada se normalizuju unutrasnji politicki procesi u Makedoniji i nakon parlamentarnih izbora. U medjuvremenu, verovatno ce biti ispeglane i razlike izmedju sefa drzave, Borisa Trajkovskog, koji smatra da je spor oko imena sa Grckom politicki problem, i strucne javnosti i dela politicara, koji uporno tvrde da se radi iskljucivo o pravnom problemu. Istovremeno, ocekuje se da ce nemustu makedonsku diplomatiju, koja poslednjih godina funkcionise kao rastimani orkestar, zameniti ljudi koji u toj sveri imaju znanja i iskustva. A to je preko potrebno zemlji u definitivnom resavanju oduzenog spora sa Grckom oko imena. Dotle, Makedonija ce i dalje, doduse nevoljno, u svojoj referenci BJRM cuvati ime drzave koja vise ne postoji - Jugoslavije. DUSAN JOKSIC